Većina radnih sporova se reši u korist radnika

U Srbiji se zaposleni koji odluče da svoja prava potraže pred sudom često suočavaju sa dugotrajnim procesima. Iako se broj presuda donetih u korist radnika čini ohrabrujućim, pravnici često ukazuju na postojanje ozbiljnih sistemskih problema.

Radni sporovi u Srbiji koji najčešće nastaju zbog otkaza, neisplaćenih zarada, mobinga, uskraćenih prava na godišnji odmor ili neisplaćenih otpremnina, mogu potrajati i više od decenije. Prosečno vreme trajanja parnice je oko pet godina, a u mnogim slučajevima ni tada nije kraj – izvršenje presude se dodatno oteže, posebno kada je reč o finansijskim potraživanjima ili povratku na posao.

Prema statistici, više od 90 odsto radnih sporova na kraju se rešava u korist zaposlenih. Ipak, to ne znači da je sistem efikasan.

“Nešto manje od polovine predmeta zastari, što znači da veliki broj radnika nikada ne dočeka pravdu, iako je imao zakonski osnov za tužbu”, kaže advokat Branislav Vještica.

Radni spor pred sudovima opšte nadležnosti traje najmanje pet do šest godina do donošenja prvostepene presude. U manjim mestima situacija je nešto povoljnija, pa suđenje traje oko tri do četiri godine. Ipak, ni drugostepeni postupak ne protiče brzo – Apelacioni sud u Beogradu mesečno rešava oko trideset radnih sporova, a prosečno vreme za odluku je oko pola godine.

Advokati koji se bave radnim pravom upozoravaju da većina problema počinje sa procedurom otkaza. Iako Zakon o radu dopušta poslodavcima da raskinu ugovor ako zaposleni ne ispunjava zadatke ili grubo prekrši radnu obavezu, taj postupak mora biti sproveden po jasno definisanim pravilima.

U praksi, mnogi poslodavci ignorišu pravo radnika na odbranu, ne dostavljaju pisana upozorenja i ne daju šansu zaposlenom da popravi svoj rad. Upravo te proceduralne greške često dovode do toga da radnik dobije spor.

Neisplaćena zarada

Značajan broj tužbi odnosi se na neisplaćene zarade. Prema zakonu, plata mora biti isplaćena najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni. Ipak, mnogi poslodavci kasne sa isplatama ili potpuno izbegavaju ovu obavezu. Zaposleni u tim slučajevima često nemaju drugog izbora osim da podnesu tužbu.

“U još težoj situaciji su oni koji su stekli pravo na otpremninu – bilo da idu u penziju ili su proglašeni viškom zbog ekonomskih i organizacionih razloga. Otpremnina, koja u slučaju penzionisanja mora iznositi najmanje dve prosečne zarade, neretko se ne isplaćuje, a poslodavci čak pokušavaju da izbegnu ovu obavezu tražeći od zaposlenih da se toga ‘dobrovoljno’ odreknu. Ipak, sudska praksa jasno govori – pravo na otpremninu je zagarantovano i ne može biti predmet odricanja”, navodi advokat.

Takođe, zaposleni u Srbiji ima pravo na plaćeni godišnji odmor nakon samo mesec dana neprekidnog rada. Međutim, u praksi se dešava da poslodavci uskraćuju ovo pravo ili zahtevaju da se odmor “zameni” novčanom naknadom.

Iako je takva zamena dozvoljena samo u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavci nekad pokušavaju da izbegnu zakon. Radnik koji nije iskoristio odmor zbog greške poslodavca, ima pravo da traži naknadu za to, i to putem tužbe.

Zbog visokih troškova i vremena koje oduzima sudski postupak, stručnjaci savetuju da se potencijalni sporovi rešavaju preventivno.

“Jasni ugovori, poštovanje zakonskih procedura i pravovremene isplate mogu sprečiti većinu sukoba. Poslodavci bi trebalo da budu posebno oprezni pri otkazima, dok radnici treba da poznaju svoja prava i ne odustaju od njihovog ostvarivanja. U zemlji u kojoj put do pravde traje godinama, jasno je da je potrebno unaprediti pravosudni sistem, ali i podići svest među poslodavcima o važnosti poštovanja radnog prava”, zaključuje advokat Branislav Vještica.